Singapur. Grad lava. Singa-pura. To je doslovni prevod imena ovog čuvenog trgovačkog centra.
Singapur. Kakvo me sećanje veže za ovaj grad? Prvi puž koga sam u životu pojela, verujem i poslednji. Nije baš da me oduševljava ideja da jedem puževe, ali kada se već nađe na meniju treba probati. Zažmurila sam, otvorila usta i progutala puža nošena mišlju da će jednog dana biti baš sjajno što ću se pohvaliti i takvim gastronomskim iskustvom. Kada je već skliznuo niz moj jednjak, priznajem, uopšte nije bilo strašno. Bio je poput školjke, u ostalom oni verovatno i jesu neki dalji rodjaci... Hm, možda se malo udaljavam od svoje putopisne tematike i previše zalazim u biologiju i Darvninove teorije. Rez.
Slika 2: Sedim na stepenicama u hindu hramu. Na čelo sam primila blagoslov monaha tokom obreda koji sam posmatrala. Scena je kao u pozorištu. Bogovi bogato odeveni u šarene haljine sa glavama životinja, iskeženih usta ili blagog osmeha, stoje zajedno u redu i oni dobri i oni zli, a vernici se jednako mole i jednima i drugima. Ovim prvim da bi im podarili zdravlja, sreće i blagostanja, a oviom drugim kako bi ih umilostivili da ih poštede kakve nesreće i nemira. Na stepenicama sam. Kraj mene se našao čovek izuzetnih prodornih očiju. Takvu boju nikada nisam videla: plava, sa ljubičastim prelivima, a oči žive, duboke, čini mi se gledaju kroz mene i vide u meni sve. Čovek je crn. Izuzetno tamne kose. Odavno se već ne sećam kako smo zapodenuli razgovor ni kako se našao pored mene. Pričali smo o sasvim običnim stvarima. Pominjao je svoju kćer koja živi na Bliskom istoku. Kaže radi na aerodromu. Učestvujem u razgovoru, ali me fasciniraju njegove oči. Rzmišljam da mu kažem koliko su upečatljive, ali mi je neugodno. Razgovor koji vodimo je sasvim prozaičan, ali ja u njega ne verujem. Na stepenicama hrama sam, kraj mene je čovek prodornog pogleda i mene obuzima misao kako je to prerušeni bog koji ponekad uzima obličje čoveka i kuša nas. Takve oči više nikada nisam srela. Sa neznancem sam se ubrzo rastala. Nikakve me neprijatnosti nisu pratile. Možda sam ugodila svevišnjem ljubaznim razgovorom sa nepoznatim čovekom, druge vere, drugog ubeđenja, drugačijeg etničkog porekla. Da li sam sad i previše ušla u oblast mistične filozofije? Da li su ovo teme rezervisane za Tomu Akvinskog? Rez.
Slika 3: Savremeni Singapur. Velika luka. Veliki trgovinski centar. «Očard roud» iliti «Ulica voćnjaka» jedan od najvećih bulevara ove dalekoistočne prestonice. Stabala voća tu odavno više nema. Zamenili su ih redovi enormnih tržnih centara. Njihova veličina je nepojmljiva, a još je teže poverovati da se sa svake strane ulice nalaze desetine, ako ne i čitavih stotinu tržnih centara jedan do drugog. Nemoguće ih je obići. Kuda ti ljudi nose svu tu robu? Gde je pakuju? Singapur je izuzetno mnogoljudan grad-država, veoma malene teritorije. Ogromne stambene zgrade načičkane su, čini mi se, milionima majušnih terasa. Gde staju svi ti predmeti koji se kupe na velikom Očard roudu? Mnogi medju kupcima su turisti. Rekla bih da je ovaj grad jedna od najvećih turističkih šoping destinacija, mada moram priznati nikada nisam razumela turizam radi kupovine. To je čisto gubljenje vremena, ali konzumerizam je u naše vreme dostigao taj fantastični stepen razvoja da proždire sve segmente naših života, pa tako nagriza i naše odmore. Pazite se ove boljke! I radujte se svakom trenutku koji provedete u prirodi ili u upoznavanju istorije nekog mesta koje posećujete. Uživajte u ljudima koje srećete, upoznajte ih i razgovarajte sa njima. Možda otkrijete dubinu njihovih misli i osećanja. Možda se pred vama otvore novi svetovi, a najnoviji MP3 koji kupite u Singapuru u potpunosti je jednak MP3 koji biste kupili na bilo kom drugom kraju sveta ili u Beogradu. Možda baš u onoj maloj udžerici u prizemlju vaše zgrade gde su otvorili menjačnicu, ali prodaju i mobilne telefone i MP3 uređaje. Da budu u korak sa svetom, nabavili su i najnoviji model, da, malo je skuplji nego u Singapuru, za 20 dolara... ali koliko vas košta karta do ove oaze šopinga? Na svojim putovanjima otkrivajte ono što samo tamo postoji, a otkriću vam šta je to!
Slika 4: Ostrvo Santoza! Ni manje zemlje, ni većeg grada, a još u svom sastavu ima i ostrvo. Neverovatno! Uz samu obalu ostrva fantastični ružičasti delfini, moram priznati da nisam znala da takvi i postoje. Malčice smo se razočarale kada smo ih videle. Ovi «naši» sivkasti, na koje smo navikli, nekako su lepši... možda nije baš u redu da tako poredim božija stvorenja, ali i to je posledica našeg savremenog društva. Skloni smo da više cenimo ono što nam je bolje poznato. Lepše nam je ono na šta su naše oči navikle. A ljupki ružičasti delfini praćakaju svojim repovima i oduševljavaju decu na obali. Ona su neiskvarenog ukusa i puštaju svojim osećanjima da ih osvoje ova bića nežnog rumenog tena i glatke kože. Mašu nam perajima dok odlazimo ka unutrašnjosti ostrva kroz gustu tropsku šumu i boriomo se za dah. Kiša je pala već četvrti put tog dana. Do večeri je padala još tri puta. Vazduh je gust i težak. Vlažnost, još jedna stavka na koju mi evropljani nismo navikli. Ona opija i uspavljuje. I kasnije, kad god sam boravila u Singapuru mučila sam se sa tom boljkom. Uvek je bilo teško ostati u budnom stanju. Ali Santoza je tog dana mamila svojim izazovima. Lagani vozić koji se kreće kroz krošnje najneobičnijeg drveća nosi nas u dubinu ostrva gde se skriven među lijanama nalazi veliki akvarijum. Pokretna traka nas nosi kroz vodeni tunel. Velika raža mi zaklanja pogled na malene šarene ribice zlatnih i crvenih boja. Traka skreće i nadamnom se nadvija ogromna ajkula. Razdvaja nas samo tanki sloj stakla. Drugarica me gurka i predviđa kataklizmu: «Zamisli da pukne staklo i ova voda, i ove ribe, i ova ajkula, se sruče na nas?» Odbijam i da zamišljam prizor Nojevog puta kroz utrobu kita jer bi se samo sa tim davnašnjim događajem mogla uporediti eventualna katastvrofa u singapurskom akvarijumu. Skrećem misli na drugu stranu i fokusiram pogled ka malim krabama i morskim konjićima koji u tom trenutku prolaze kraj mene. Ah, shvatam, ja prolazim kraj njih. Stojim na traci koja me vuče. Bože, kako li mi njima izgledamo? Zanimljivo je postaviti se i u tu drugu poziciju: sve te ribe gledaju kroz staklo u gomile dvonožnih stvorova koji su došli da se tu pred njima pokažu. Svi se kreću istom brzinom kraj njih, razjapljenih usta. Ima ih raznih: visokih i niskih, malih i debelih, žutih, belih i crnih, crnokosih i plavih i svi ispuštaju najrazličitije glasove koje je nemoguće povezati u smislenu celinu. Koliko bi nam bilo neugodno kada bismo shvatili da smo i mi ti koji su posmatrani? Razmišljamo li da li remetimo mir tim nežnim vodenim stvorovima svojim prisustvom i kretanjem kroz njihov svet? U stvari ja i ne znam smetamo li im, ali znam da sam uživala koračajući kroz taj svet i što sam ih videla, tako izbliza. Pokretna traka me izbacuje napolje. Izlazim iz akvarijuma.
Slika 5: Esplanada – dvorana izvođačkih umetnosti. Jedna od najvelelepnijih građevina Singapura. Barem sam je ja tako doživela. Njena gradnja je inspirisana morskim puževima... ili sam to izmislila. Ne znam, ali volim tako da mislim, mada me podseca i na malog nakostrešenog ježa. Ne umem da objasnim zašto kažem malog, kada je zgrada tako ogromna, ali valjda je to zbog simpatija koje gajim prema njoj. To su dve velike kupole. Prekrivene su nekakvim šiljcima od kojih me svaki podseća da umanjenu sidnejsku operu, valjda sam zato dugo verovala da je to zgrada opere, mada, i nisam bila daleko.
Slika 6: Čajna taun. Malo je bizarno što u Singapuru postoji četvrt sa takvim imenom jer je u suštini čitav Singapur kineski grad, da budem preciznija većina stanovništva je kineskog porekla, mada je značajan i procenat Indusa i Maležana. I oni imaju svoje čtvrti: Malu Indiju i Maležansko selo. No, o iskustvu u idijskom hramu sam vam već pričala. Čajna taun je stari trgoviski centar, a danas velika turistička atrakcija sa jedinstvenim tradicionalnim predmetima i zanimljivim suvenirima. Jedan južno korejski par me zaustavlja. Oni su turisti. Mole mene i moju drugaricu da se slikaju sa nama. Vele nikada nisu videli tako visoke devojke. Smejemo se, objašnjavamo im odakle smo, a oni pitaju čime se tamo hrane deca kada rastu u tako krupne ljude. Uživamo u ovim komplimentima i nastavljamo istraživanje. Otkrivamo lokal koji nudi masažu stolica. Zavirujemo u salon, napunjen neobičnim, rekolo bi se, spravama za mučenje. Sa zebnjom ulazim, rešena da saznam kako će me izmasirati stolicom. Ostajem uskracena za to saznanje. Ovo je centar prilagođen brzom načinu života. Nebične sprave su neka vrsta izvrhutih stolica gde se na naslon, umesto potiljkom, oslanja čelom, a leđa ostaju slobodna za polučasovno opuštanje pod umešnim rukama malde Kineskinje. Masaža je izuzetno važan sastavni deo tradicije i kulture dalekog istoka, a kako je vremena sve manje u užurbanom poslovnom centru kakav je Singapur, i stare tradicije se menjaju, pa je brza masaža našla svoje mesto uz brzu hranu, jedino što ova prva nema ama baš nikakvih negativnih efekata. Samo blagodeti za vaša leđa.
Slika 7: Singapurska reka. Premošćuju je nebrojeni mostovi. Čine da je na prvi pogled i ne primetite, sprečavaju je da ometa jedinstvo njene dve obale, a ona krivuda kroz ceo grad. Obilazi sve njegove četvrti i na svom ušću pada u strastan zagrljaj sa okeanom. Tu ona nosi i čuvenu statuu lava sa ribljim repom, statuu morske nemani koja čuna svoj grad, Grad Lava.
Bog je stvorio svet za sedam dana. Nije mi poznato koliko je od tog vremena posvetio stvaranju Singapura. Sedam slika o Singapuru ne govori ništa, ali nadam se pali maštu i želju za istraživanjem ovog mikro kosmosa. Ako mi dozvolite, rekla bih da je Singapur poput savršeno uređene malne garsonjere, super funkcionalne. Ukoliko vi više niste dete i čak ga više i ne čuvate u sebi, pa vam opisi i slike malo govore, a ne čujete ni šum reke, pružiću vam brojke kao što je to i Mali Princ činio u razgovorima sa odraslim ljudima. Teritoriju ovog jedinog nezavisnog grada-države na svetu čine 63 ostrva ispresecana sa više od 90 reka. Na svega nešto više od 700km2 živi skoro 5 miliona stanovnika. Prema podacima Svetske banke, BDP po glavi stanovnika u 2008. Singapur svrstava kao treću najbogatiju zemlju na svetu, ali i kao treći najskuplji grad u Aziji i 10 na svetu. Velike brojke za tako majušan prostor. Šta god da vas je postaklo brojke ili slike nadam se da ćete otvoriti po neki od internet prozora i otploviti u veličanstvenu virtuelnu avanturu Singapurom. Preporučujem vam neke od tih prozora:
http://en.wikipedia.org/wiki/Singapore
No comments:
Post a Comment